Žena sede kose

Nije mogla da veruje da je nogom kročila u svoje dvorište posle toliko godina. Skinula je tašnu sa ramena i gurnula pod drveno stepenište.
Prošlost i sadašnjost spojiše se u jedan trenutak. Prepoznala je svoju terasu: tri drvena stepenika uz koje se penjala godinama, vrata kroz koja je ulazila u svoj dom i svoj život.
- Ako želiš da ti deca i čovek budu živi piši ono što ti ja sad kažem, naredio je jedan od stražara. “Ja se nalazim u inostranstvu, dobro sam. Zarađujem dobro i ostaću još koju godinu”. - Potpiši se ispod i ostavićemo ti porodicu živu.
Golube moj! - glas joj se prolomi sobom - ja sam to, tvoja žena, tvoja Ana!